Nikola Kojo: Mi smo ovce koje čekaju klanje

Da li ste u filmu težili nedvosmislenoj poruci da je različitost okej, i da se tu ništa ne sme dirati, ni palicom ni zabranom?

- Naravno. To je osnovna ideja filma. Ali šta može mali jadni film protiv PR agencija koje imaju direktan link sa Bogom i koje daju sebi za pravo da umesto njega obeležavaju krstićem, poput šumara, koja voćka je za seču jer ploda ne rađa, a koja nije. Šta može mali film protiv „velikog“ srpskog političara, kome više nije cilj ni da krade. Došli su neki koji imaju i manje apetite i manje ciljeve. Zadovolje se da imaju vozača, „audi“, sekretaricu, da su pozvani svuda, da se ne predstavljaju kad se rukuju s vama, da im se seljaci uvlače u dupe, da govore svašta a ne kažu ništa i da što manje talasaju. Jer, ako slučajno nešto pogreše i ne dodvore se dobro srpskom primitivcu, nema ni „audija“ ni sekretarice ni novog mandata.